Osiguranje izvoznih potrazivanja
RTS, 04. 10. 2017.
U Beogradu se održava godišnja konferencija Bernske unije, najstarije organizacije koja okuplja 80 najvećih državnih i privatnih osiguravača – izvoznih potraživanja i stranih investicija u svetu. Domaćin petodnevnog skupa je AOFI, državna agencija za osiguranje i finansiranje izvoza. Za 11 godina, koliko postoji, osigurala je milijardu i 600 hiljada evra potraživanja srpskih izvoznika, ali ističu da su im kapaciteti za osiguranje mnogo veći.
Četiri puta je u protekloj deceniji valjaonica u Sevojnu imala sreću u nesreći, da je osigurala izvozno potraživanje, pa joj je umesto inopartnera, dug za robu isplatio AOFI.
Međitim, kažu da je najvažnije to što kod njih mogu da dobiju bilanse svakog potencijalnog kupca i predlog do kog limita mogu da osiguraju i daju robu na odloženo plaćanje, što je pospešilo njihov izvoz.
„Ukoliko se desi da firma ode u stečaj ili imaju neki drugi problemi u naplati potraživanja, nama AOFI isplaćuje po ugovoru 80 do 90 posto osiguranog iznosa, on preuzima obavezu da vodi sudski spor i naplaćuje to potraživanje“, objašnjava generalni direktor „Impol Seval“ Ninko Tešić.
Jedan sudski spor je okončan ovih dana u Italiji, a presuđeno je da se našoj agenciji nadoknadi novac kojim je pokrila gubitke zrenjaninske kožare, kada je pre pet godina bankrotirao renomirani proizvođač „Paćoti“, za koji je radila deo poslova. Kožara „Dafar“ i dalje postoji za razliku od još tri koje su radile za italijanskog kupca ali nisu bile osigurane.
„Ono što smo mi uradili u poslednje četiri godine, jeste da smo veći broj klijenata, srpskih malih i srednjih preduzeća čak i preduzetnika uspeli da privučemo da im plasiramo ovaj proizvod, tako da sada osiguravamo oko dve i po hiljade stranih kupaca za domaće privrednike“, kaže direktor Agencije za osiguranje izvoza Dejan Vukotić.
Cena osiguranja zavisi od rizičnosti zemlje u koju se izvozi, količine i roka plaćanja. U proseku izvoznika to košta od 0,2 do jedan odsto vrednosti izvoza. Izuzetno, bilo je i slučajeva da cena osiguranja poraste iako zemlja ne spada u rizične.
„Mi jesmo imali određenih problema prilikom uvođenja sankcija od strane EU Rusiji, naša reosiguraanja nisu želela da osiguraju poslove u Rusiji, tako da smo onda morali da podignemo cenu“, objašnjava Vukotić.
Od 13 milijardi evra srpskog izvoza u prošloj godini, kod AOFI-ja je bilo osigurano 2,3 odsto. Najveće odštete isplaćivali su u vreme ekonomske krize, a tokom prošle godine svega 123 hiljade evra. Deo sredstava Agencija sve češće plasira i kao zajmove za investicije namenjene izvoznim poslovima.
Ćirković se osvrnuo na osiguranje izvoza i objasnio da sistem funkcioniše tako što izvozne agencije u drugim zemljama, poput AOFI, tesno sarađuju pre nego što osiguraju potraživanje od kupca u inostranstvu.
Predstavnici svih vodećih osiguravajućih kuća, okupljeni u „Bernskoj uniji” – iz SAD, Kine, Nemačke, Francuske, okupiće se od 01. do 05. oktobra u Beogradu, kako bi razgovarali o još efikasnijoj saradnji.
„Možda će posle ovog skupa naše kolege iz svetskih agencija davati veće limite investitorima i tako ćemo indirektno pomoći razvoju srpske privrede”, poručuje Ćirković.
Kako kaže, klijenti AOFI su u startu bile multinacionalne kompanije, a danas su to sve više i mala i srednja preduzeća.
Kroz program Decenija preduzetništva koji vodi Ministarstvo privrede, i AOFI, kako je rekao, pomaže mala i srednja preduzeća kada im sredstva nisu dostupna kod banaka. (Tanjug)
