Осигурање извозних потраживања
РТС, 04. 10. 2017.
У Београду се одржава годишња конференција Бернске уније, најстарије организације која окупља 80 највећих државних и приватних осигуравача – извозних потраживања и страних инвестиција у свету. Домаћин петодневног скупа је АОФИ, државна агенција за осигурање и финансирање извоза. За 11 година, колико постоји, осигурала је милијарду и 600 хиљада евра потраживања српских извозника, али истичу да су им капацитети за осигурање много већи.
Четири пута је у протеклој деценији ваљаоница у Севојну имала срећу у несрећи, да је осигурала извозно потраживање, па јој је уместо инопартнера, дуг за робу исплатио АОФИ.
Међитим, кажу да је најважније то што код њих могу да добију билансе сваког потенцијалног купца и предлог до ког лимита могу да осигурају и дају робу на одложено плаћање, што је поспешило њихов извоз.
“Уколико се деси да фирма оде у стечај или имају неки други проблеми у наплати потраживања, нама АОФИ исплаћује по уговору 80 до 90 посто осигураног износа, он преузима обавезу да води судски спор и наплаћује то потраживање”, објашњава генерални директор “Импол Севал” Нинко Тешић.
Један судски спор је окончан ових дана у Италији, а пресуђено је да се нашој агенцији надокнади новац којим је покрила губитке зрењанинске кожаре, када је пре пет година банкротирао реномирани произвођач “Паћоти”, за који је радила део послова. Кожара “Дафар” и даље постоји за разлику од још три које су радиле за италијанског купца али нису биле осигуране.
“Оно што смо ми урадили у последње четири године, јесте да смо већи број клијената, српских малих и средњих предузећа чак и предузетника успели да привучемо да им пласирамо овај производ, тако да сада осигуравамо око две и по хиљаде страних купаца за домаће привреднике”, каже директор Агенције за осигурање извоза Дејан Вукотић.
Цена осигурања зависи од ризичности земље у коју се извози, количине и рока плаћања. У просеку извозника то кошта од 0,2 до један одсто вредности извоза. Изузетно, било је и случајева да цена осигурања порасте иако земља не спада у ризичне.
“Ми јесмо имали одређених проблема приликом увођења санкција од стране ЕУ Русији, наша реосигураања нису желела да осигурају послове у Русији, тако да смо онда морали да подигнемо цену”, објашњава Вукотић.
Од 13 милијарди евра српског извоза у прошлој години, код АОФИ-ја је било осигурано 2,3 одсто. Највеће одштете исплаћивали су у време економске кризе, а током прошле године свега 123 хиљаде евра. Део средстава Агенција све чешће пласира и као зајмове за инвестиције намењене извозним пословима.
Ћирковић се осврнуо на осигурање извоза и објаснио да систем функционише тако што извозне агенције у другим земљама, попут АОФИ, тесно сарађују пре него што осигурају потраживање од купца у иностранству.
Представници свих водећих осигуравајућих кућа, окупљени у „Бернској унији” – из САД, Кине, Немачке, Француске, окупиће се од 01. до 05. октобра у Београду, како би разговарали о још ефикаснијој сарадњи.
„Можда ће после овог скупа наше колеге из светских агенција давати веће лимите инвеститорима и тако ћемо индиректно помоћи развоју српске привреде”, поручује Ћирковић.
Како каже, клијенти АОФИ су у старту биле мултинационалне компаније, а данас су то све више и мала и средња предузећа.
Кроз програм Деценија предузетништва који води Министарство привреде, и АОФИ, како је рекао, помаже мала и средња предузећа када им средства нису доступна код банака. (Тањуг)
